Rečnik

Ugovarač – Lice koje ugovara posao u svoje ime i na svoj račun ili u tuđe ime, a na svoj račun.

Korisnik usluge – Pravno / Fizičko Lice koje koristi uslugu, koju je ugovarač ugovorio na svoj račun.

Fizička zaštita – je usluga obezbeđenja koja se pruža prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u određenom prostoru i vremenu, kao i primenom mera i upotrebom sredstava prinude;

Tehnička zaštita – je obezbeđenje lica i imovine koje se vrši tehničkim sredstvima i uređajima, njihovim planiranjem, projektovanjem, ugradnjom i održavanjem;

Pripremni radovi – Pripremni radovi uključuju postavljanje kablovskih polica i instalacijskih cevi i kablova do spojnih tačaka.

Izvođenje instalacija – zaštite obuhvata ispitivanje i spajanje vodova od spojnih tačaka do sredstava i uređaja tehničke zaštite i vrše ih pravna lica i preduzetnici koji su licencirani za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika

Fizičko – Tehnička zaštita – je obezbeđenje lica i imovine istovremenom ili kombinovanom primenom fizičke i tehničke zaštite;

Dorada – Mera preduzeta sa namerom da se servisni problem učini:usaglašenim sa zahtevima; prihvatljivim za namenjenu upotrebu;- popravka (za razliku od dorade može uticati na delove neusaglašenog proizvoda ili ih promeniti); usaglašenim – preklasiranje (promena klase neusaglašenog proizvoda u cilju usaglašavanja sa zahtevima koji se razlikuju od potrebnih)

Ispravka – mera preduzeta da bi se odstranio otkriveni servisni problem

Ključni događaj – je događaj koji je za realizaciju projektnih ciljeva od izuzetne važnosti za proces upravljanja projektom

Menadžment projektom  – sadrži planiranje, organizovanje, praćenje, kontrolisanje, izveštavanje o svim aspektima projekta i motivacija svih onih  koji su uključeni u projekat radi dostizanja ciljeva projekta.

Montaža, povezivanje i programiranje sistema tehničke zaštite – Montažom sistema tehničke zaštite smatra se: postavljanje instalacija;ugradnja uređaja i opreme;programiranje, podešavanje (parametrisanje) i ispitivanje sistema tehničke zaštite kao i njegovo puštanje u rad;verifikacija uređaja i opreme, odnosno sistema i tehnički prijem;izrada uputstava za rukovanje;obuku osoblja.

Otklanjanje servisnog problema – mera preduzeta u vezi sa postojećim servisnim problemom sa ciljem da se postigne usaglašenost

Usluga održavanja – Aktivnosti Wsa u cilju otklanjanja pojavljenih neusaglašenosti i preduzemnje mera u cilju smanjenja rizika za ponovno pojavljivanje neusaglašenosti. 

Plan kvaliteta projekta – Potrebne aktivnosti i resurse radi dostizanja ciljeva kvaliteta projekta. Plan kvaliteta treba da je inkorporiran u, ili da se na njega poziva u planu menadžmenta projektom

Plan menadžmenta projektom – Plan aktivnosti, organizovanje, praćenje, izveštavanje i kontinualno preduzimanje neophodnih mera u svim procesima projekta koje su potrebne za dostizanje ciljeva projekta

Proizvod projekta – jedan ili više proizvoda (hardverski proizvod, usluga, softver ili procesni materijal ili kombinacije u kojima je jedan dominantan)

Projekat – jedinstven proces, koji se sastoji od grupe koordiniranih i upravljanih aktivnosti sa datumima početka i završetka, preduzet da se dostigne cilj koji je u skladu sa specifičnim zahtevima, uključujući ograničenja vremena, troškova i resursa

Projektni ciljevi – su sve ono što treba realizovati da bi se zadovoljili zahtevi i potrebe kupaca. U nekim projektima ciljevi se koriguju, pa se karakteristike proizvoda projekta definišu progresivno kako projekat napreduje

Projektni tim – Privremeno osnovana organizaciona celina za projektovanje. Osoblje može biti privremeno dodeljeno organizaciji koja vodi projekat dok traje projekat i može se menjati dok se projekat odvija.

Rizik – efekat nesigurnosti na očekivani rezultat (kombinacija verovatnoće,  događaja i njegove posledice)

Rukovodilac projekta – je ovlašćeni pojedinac koji je odgovoran za postizanje projektnih ciljeva.

Neusaglašenost / Servisni problem – je iskazana  neusaglašenost i/ili. prigovor korisnika usluge i/ili  nedostatak/defekt

Nedostatak/defekt – neusaglašenost  koja se odnosi na predviđenu ili specificiranu upotrebu

Neusaglašenost – neispunjenje zahteva

STZ  Sistem Tehničke Zaštite –predstavlja povezivanje sredstava i uređaja koji zajedno čine funkcionalnu celinu

Ugovor – Dogovoreni zahtevi između isporučioca i kupca dokumentovani na bilo koji način

Upravljanje projektom – je primena veštine, sredstava i tehnika za planiranje, organizovanje, kontrolu i nadzor kako bi se postigli projektni ciljevi odnosno da se projekat završi što je  moguće uspešnije uprkos svim teškoćama i rizicima

Validacija projektovanja –  aktivnosti kojima se potvrđuje da izlazi iz procesa projektovanja zadovoljavaju zahteve koji se odnose na planiranu upotrebu

Verifikacija projektovanja – aktivnosti kojima se potvrđuje da izlazi iz procesa projektovanja zadovoljavaju ulazne zahteve

Zadatak – su mere koje treba preuzeti u vezi postojećeg problema da bi se razrešili iskazane neusaglašenosti, prigovori ili nedostaci/defekti iskazani u problemu

Dokument – obrazac i medijum na kojim se ona nalazi

Interventna patrola – reaguje po nalogu Operatera u zoni odgovornosti, po potrebi u koordinaciji sa nadležnim javnim službama (policija, vatrogasci, hitna medicinska pomoć i dr. komunalne službe)

Panik taster – Elemenat alarmnog sistema čijim se aktiviranjem šelje poruka o direktnoj ugroženosti ljudskih života u objektu

Prinudna (Duress) šifra – za slučaj prisilnog deaktiviranja alarmnog sistema

Šifra korisnika alarmnog sistema (Odgovorne osobe korisnika usluge) – je broj koji je dogovoren sa korisikom usluge radi prethodne identifikacije korisnika usluge pri komunikaciji

Korisnička/pristupna šifra – šifra ovlašćenih lica koji mogu deaktivirati i aktivirati alarm. služi za uključivanje i isključivanje alarmnog sistema od strane korisnika

Master šifra – je broj koji je programiran u sistemu i poseduje ga ovlašćeno lice korisnika usluge koji služi za dodavanje novih korisničkih šifara i brisanje starih.

Patrolni loger – uređaj sa internom memorijom, koristi RFID tehnologiju za prepoznavanje kontrolnih tačakapostavljenih na objektima korisnika usluge Alarm monitoringa

Tag – Kontrolna tačka postavljenih na objektima korisnika usluge Alarm monitoringabazirana na RFID tehnologiji, po kojoj je prepoznaje patrolni loger

Autsours – Preduzeće koje za potrebe kompanije Watchout security obavlja poslove definisane posebnim ugovorom

Tehnička zaštita – predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno zaštićuju ljudi i njihova imovina, a izvodi se tehničkim sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite kojima je osnovna namena sprečavanje protivpravnih radnji usmerenih prema štićenim licima ili imovini kao što su: protivprovalno delovanje; protivprepadno delovanje; protivdiverziono i protivsabotažno delovanje

Sistem tehničke zaštite – predstavlja povezivanje sredstava i uređaja koji zajedno čine funkcionalnu celinu:rampe i barikade, protivprovalna vrata, sve vrste brava sa serijskim brojem ili kodom, specijalne građevinske konstrukcije, neprobojna stakla i slične konstrukcije, oprema za smeštaj, čuvanje i prenos vrednosti, predmeta i dokumenata (kase, trezori i sl.), uređaji za detekciju metalnih predmeta, rendgenski uređaji za kontrolu prtljaga, druga mehanička i/ili elektro-mehanička sredstva i uređaji propisani u postupku izvođenja tehničke zaštite;  protivprovalni i protivprepadni sistemi s javljačima raznih izrada, sistemi kontrole i registracije pristupa i izlaska, sistemi kojima se obavlja stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog mesta, integralni sistemi zaštite s najmanje jednim (1) nadzornim mestom unutar štićenog objekata, sistemi video obezbeđenja;sistemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje). sistemi za elektro-hemijsku zaštitu novca i drugih vrednosti; sistemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje)

Sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite – smatraju se oni koji su izvedeni, održavani i servisirani u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava

Zaštita poverljivih podataka i informacija – mora imati minimalno tri nivoa: fizička barijera pristupa prostoriji u kojoj se nalaze podaci; mehaničko zaključavanje računara (hardverska zaštita); zaštita pomoću lozinke, šifre i biometrijskih podataka (softverska zaštita).

Rizik – efekat nesigurnosti na očekivani rezultat (kombinacija verovatnoće,  događaja i njegove posledice)

Kategorizacija rizika – razvrstavanje rizika prema nivou rizika u određene kategorije u odnosu na određeni kriterijum.  NAPOMENA 1 Za potrebe ovog standarda koriste se kategorije od 1 do 5. NAPOMENA 2 Načelno, u prvu kategoriju ulaze rizici sa najnižim nivoom rizika, a u petu sa najvišim.

Nivo rizika – Brojna veličina određena proizvodom stepena verovatnoće i stepena posledica

Kategorije štićenih objekata – minimalne mere zaštite u tretiranju identifikovanih rizika: I kategoriju – NAJVIŠI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa: tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru, tehničku zaštitu kojom se prati kretanje u štićenom prostoru i pojedinačno štićenim prostorijama (kontrola pristupa i video obezbeđenje) uz video zapis, zaštitu pojedinačnih vrednosti pomoću sistema elektrohemijske zaštite (koferi, kontejneri, kase, trezori i sl.), integralnu zaštitu s najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom (kontrolna soba) i sistemom veze sa službenicima obezbeđenja na štićenom objektu, pisane procedure za slučajeve nastupanja rizika; II kategoriju – VISOKI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa: tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru, tehničku zaštitu kojom se prati kretanje u štićenom prostoru (kontrola prolaza i video obezbeđenje) uz video zapis, integralnu zaštitu s najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom (kontrolna soba) i sistemom veze sa kontrolnim centrom, III kategoriju – VIŠI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa: tehničku zaštitu kojom se prati kretanje oko štićenog prostora (video obezbeđenje) uz video zapis, tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen pristup u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru

Tehnički prijem sistema tehničke zaštite – tehničkim prijemom sistema tehničke zaštite smatra se: provera ispravnosti i funkcionalnosti svih uređaja i opreme koji čine sistem tehničke zaštite; provera usklađenosti sistema tehničke zaštite sa projektom, odnosno skicom; provera obučenosti osoblja; provera korisničkih uputstava za rukovanje; provera dokaza kvaliteta ugrađene opreme. 

Dojava alarma – vučni i elektronski signali u Kontrolnom centru koji aktivira Operatera na realizaciju planiranih aktivnosti

Šema nadziranog objekta – šema nadziranog objekta sa unetim dojavnim zonama, kao i uputstva i podatke koji određuju poimenična zaduženja svakog člana dežurnog patrolnog tima

Član dežurnog patrolnog tima – lice koje učestvuje u procesu patroliranja ili intervencije patrolnog tima

Vođa dežurnog patrolnog tima – lice koje koordinira i organizuje rad Patrolnog tima

Lažna dojava – zaključak da je dojava alarma pogrešna

Dojava stvarnog događaja – zaključak da je dojava alarma stvarna Za ovu dojavu mora postojati zapis. Broj lažnih i stvarnih dojava mora biti jednak ukupnom broju dojav

Ugovorna dokumentacija – Ugovor / ponuda: Dogovoreni zahtevi i obaveze između WS-a i korisnika usluge dokumentovani na bilo koji način. Obostrano potpisana ugovorna dokumentacija se vezuje za Šifru korisnika KAO I ZA SIFRU VRSTE USLUGE,

ID – utvrđen jedinstven broj za instalirani alarmni sistem. Jedan korisnik usluge može imati jedan ili više alarmnih sistema (jedan ili više ID)

ID Naziv – preko koga operater jednostavnije prepoznaje korisnika usluge i bliži opisuje objekat licima na terenu.

Štićeni objekat – građevinski objekat, ili prostor, u kome je instaliran sistem tehničke zaštite, ili se pruža usluga obezbeđenja.

Alarmni sistem – Instalirani sistem tehničke zaštite na jednoj centrali. On može biti instaliran za više objekata i više zona

Šifra korisnika – jedinstvena šifra za pravno ili fizičko lice koje potencijalno koristi ili je korisitla ili koristi  usluge WS-a

Korisnik alarmnog sistema (Odgovorne osobe korisnika usluge) – Odgovorne osobe korisnika usluge se utvrđuju preko obrasca br 33 koji sastavlja odgovorno lice ispred WS-a,  i koji se može u toku vremena menjati po Proceduri Pr 03.

Dojavna Zona – Element sistema tehničke zaštite koji se u objektu posebno prati

Particija – Programski podeljen deo alarmnog sistema koji se tretira kao zasebna jedninica pod istim ID-om.

Događaj – instalirani događaji za koje postoje utvrđene dojave i akcije po dojavi

Akcija – utvrđene aktivnosti u proceduri PR 03 koje su planirane da se realizuju u slučaju dojave sa sistema tehničke zaštite

Monitoring – dvadesetčetvoročasovno praćenje rada sistema tehničkog obezbeđenja u svim objektima u kojima je instaliran sistem WS i preduzimanje  pravovremenih mera u cilju smanjenja posledica na najmanju moguću meru

Lozinka – podatak koji je dat korisniku i operateru za identifikaciju korisnika prilikom poziva od strane dežurnog operatera iz Kontrolnog centra (može biti tekstualna ili brojčana).

Radni nalog – radni nalog sadrži aktivnosti jednog ili više pojedinaca. Radni nalog mora da sadrži najmanje jedan radni zadatak.

Radni zadatak – Aktivnosti pojedinaca

Status – sadašnje trenutno, postojeće stanje

status usluge    

1.1 U toku je preispitivanje;        sa korisnikom usluge se utvrđuju i dokumentuju uslovi i način pružanja usluge

1.2 Prihvaćena/čeka se realizacija;           obostrano prihvaćeni uslovi i način pružanja usluge

2 AKTIVAN        

2.1 (AF)               Usluga aktivna – može se fakturisati

2 2 (AR) Usluga aktivna – bez fakturisanja

2.3 (AE) Usluga aktivna  – fakturisati preko – Elektro

2.4 (AV) Usluga aktivna – keš uplata

2.5 Sudski raskid (postupak u toku)         Usluga aktivna u toku je sudski proces

  1. NEAKTIVAN

3.1 Sporazumni raskid uz realizaciju novih zahteva           Sporazumni raskid uz realizaciju  novih zahteva

3.2 Raskid uz ispunjenje obaveza prema dogovoru           Raskid uz ispunjenje obaveza prema dogovoru

3.3 Konačni  raskid          Konačni raskid; Sudski raskid; sporazumni raskid; izvršene dogovorene obaveze

Interni dokument – svi izlazi iz postojećih procesa u Wsu su interni dokumenti koji mogu biti ulazni dokument za potrebe drugih procesa u Wsu ili se šalju van firme

Eksterni dokumenti        Sva primljena dokumenta/informacije koje WS dobija od drugih

Ulazni dokument / informacija   Dokumenti i informacije na osnovu kojih učesnik/učesnici stvaraju izlazne dokumente.

Izlazni dokument/informacija     Dokumenti i informacije koje se dobijaju obradom ulaznih dokumenata/informacija u toku ili po zavrsetku procesa

Informacija        Primljen i shvaćen podatak. Podaci od značaja

Podatak              Ono što predstavlja činjenicu.

dokument          informacija i medijum (pisani, magnetni elektronski, ili optički disk) na kome se nalazi

Specifikacija       dokumenat u kome se iskazuju zahtevi

Zapis     dokumenat u kome se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvršenim aktivnostima

Pro-faktura        Šematsko i pismeno nuđenje cene proizvoda ili usluge pre isporuke proizvoda ili početka usluge

Faktura šematsko-pismeni zvanični dokument iznosa cene isporučenog proizvoda ili završene usluge

BEZBEDNOST     „Bezbednost kao funkcija poslovanja je organizovani skup poslova kojima se štiti određeni subjekat odnosno vrednost (kompanija, delatnost i sl.), pre svega njegovi vitalni delovi, od nosilaca svake  nelegalne i sa poslovima ili aktivnostima tog subjekta nespojive delatnosti, unutar ili izvan njega i obezbeđuju potrebni (optimalni) bezbednosni uslovi planiranjem, organizovanjem, realizovanjem i kontrolom (1) zaštite lica, objekata i poslovanja, (2) sprovođenjem propisa i uspostavljanjem potrebne discipline, (3) određenih (bezbednosnih) mera i (4) regulisanjem i kontrolom drugih pitanja od zanačaj za taj subjekat.

Svrha (cilj) bezbednosti i njene primene je:

  • Zaštita života ljudi;
  • zaštita sloboda i prava zaposlenih u samoj organizaciji (kompaniji);
  • zaštita objekata;
  • zaštita imovine;
  • zaštita i obezbeđivanje sprovođenja zakona i propisa;
  • zaštita poverljivih poslovnih podataka (informacija) i aktivnosti;
  • otkrivanje nosilaca i izvršilaca protivzakonitih i protivpropisnih radnji u i prema organizaciji (kompaniji);
  • povećanje produktivnosti

Fizičko-tehničko obezbeđenje    Fizičko-tehničko obezbeđenje predstavlja plansko i organizovano preduzimanje i sprovođenje mera, radnji i postupaka u svrhu zaštite određenih objekata bezbeđenja

Objekat obezbedjenja    Pod objektom obezbeđenja se podrazumevaju: zgrade, kompleksi zgrada, određeni (ograničeni ili ograđeni) rejoni, prostori i pravci, sredstva (mašine, oprema, alati, vozila i sl.), dokumenta, dragocenosti i druge vrednosi (novac, umetnine, dragoceni metali i minerali) i lica (ljudi).

Prijavna sluzba  Prijavna služba predstvalja organizovanu i plansku delatnost obezbeđenja objekata posedanjem određenih tačaka ispred ili unutar samog objekta u svrhu kontrole ulaska i izlaska lica i sredstava (najčešće vozila i robe). Cilj prijavne službe je sprečavanje nekontrolisang ulaska i izlaska i unošenje-iznošenje sredstava (stvari).

Cuvarska sluzba Čuvarska služba predstavlja plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata posedanjem stalnih ili privremenih tačaka i rejona na perimetru (spoljnom obodu, granici) i unutar objekta obezbeđenja, u svrhu sprečavanja ulaska-izlasak ljudi i iznošenje imovine. Cilj čuvarske službe je da zaštiti objekat obezbeđenja, pre svega pokretnu i nepokretnu imovinu od neovlašćenog iznošenja ile eventualnog napada i ugrožavnja bilo koje vrste spolja

Tehnicka zastita Poslovi tehničke zaštite obuhvataju plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata postavljanjem, aktiviranjem, upotrebom i praćenjem sistema (sredstava) tehničke zaštite. Tehnička zaštita obuhvata protivdivezrijsku i protivprovalnu zaštitu. Sistemi (sredstva) tehničke zaštite su: video-nadzor, detektori metala, eksploziva, opasnih i drugih gasova, skeneri („rendgen“ uređaji), uređaji za detekciju pokreta, senzori raznih namena, posebno ojačana vrata i prozori, posebne brave i drugi uređaji za zaključavanje, uređaji za kontrolu pristupa i sl.

Plan (eleborat) obezbeđenja      „Plan (eleborat) obezbeđenja je dokument kojim se precizno definiše organizacija i sprovođenje obezbeđenja i načelno se sastoji od:

  • izvod (zaključci) iz bezbednosne procene objekta obezbeđenja,
  • sastav obezbeđenja (broj ljudi, po smenama i pozicijama, način smenjivanja),
  • oprema i naoružanje (vrsta, broj, način primopredauje i čuvanja i sl.),
  • organizacija veze i obaveštavanja,
  • namena i opšte dužnosti organa obezbeđenja (prijavnica, patrola, čuvari i sl.),
  • ovlašćenja radnika obezbeđenja, posebno u pogledu prava na upotrebu fizičke sile, drugih sredstava prinude, kao i vatrenog oružja,
  • posebne dužnosti pojedinih organa i izvršilaca i
  • postupci u pojedinim specifičnim situacijama.

Bezbednosna procena   Bezbednosna procena je interaktivno i logično povezivanje („analiza“) činjenica i saznanja o pojedinim elementima predmeta – subjekta procene u svrhu sticanja saznanja o mogućnosti i verovatnoći nastanka opasnosti, mogućem sprečavanju nastanka opasnosti, ili, ako to nije moguće smanjenja (ublažavanja) i/ili otklanjanja štete (kontroli opasnosti).

Opasnost            „Opasnost je svojstvo ili sposobnost nečega ili nekoga da potencijalno uzrokuje štetu. Opasnosti mogu biti:

  • uzrokovane (namernom) voljom čoveka („taktičke“ opasnosti);
  • nenamerne aktivnosti čoveka;
  • prirodne nepogode i događaji na koje se ne može uticati („udesi“);

Rizik je verovatnoća nastanka opasnosti u uslovima delovanja ili izloženosti;

Procena rizika    „Procena rizika je proces vrednovanja verovatnoće nastanka opasnosti;

Predmet-subjekat  procene je fizički objekat (industrijski kompleks, zgrada i sl.), ličnost, prostor, događaj, aktivnost (proces) i td.

Sistem tehničke zaštite  predstavlja povezivanje sredstava i uređaja koji zajedno čine funkcionalnu celinu. Sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite smatraju se oni koji su izvedeni, održavani i servisirani u skladu sa ugovornom dokumentacijom.

Tehnička intervencija     podrazumeva otklanjanje tehničkih problema kod korisnika sistema u ugovorom određenom roku, a po jasno identifikovanoj dojavi koja se razlikuje od dojave alarma u kontrolni centar

Stručni nadzor nad izvođenjem poslova tehničke zaštite može obavljati pravno lice ili preduzetnik koje poseduje licencu za obavljanje poslova nadzora, na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom i propisima o planiranju i izgradnji

Tehničkim prijemom sistema tehničke zaštite      „smatra se:

1) provera ispravnosti i funkcionalnosti svih uređaja i opreme koji čine sistem tehničke zaštite;

2) provera usklađenosti sistema tehničke zaštite sa projektom, odnosno skicom;

3) provera obučenosti osoblja;

4) provera korisničkih uputstava za rukovanje;

5) provera dokaza kvaliteta ugrađene opreme.

Tehnički prijem obavljaju ovlašćeni predstavnik investitora ili korisnik i izvođač. O obavljenom tehničkom prijemu sastavlja se zapisnik koji potpisuju predstavnik investitora ili korisnik i izvođač. Izvođač izdaje investitoru ili korisniku potvrdu da je sistem tehničke zaštite izveden u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Sastavni deo potvrde je Zapisnik obavljenom tehničkom prijemu.

Planom sistema tehničke zaštite određuje se optimalni nivo tehničke zaštite, integralne zaštite, kao i povezanost sa drugim tehnološkim sistemima na objektu, a naročito se utvrđuju:

1) zahtevi koje moraju ispunjavati sistemi koji nisu sistemi tehničke zaštite, ali utiču na bezbednost objekta i pouzdan rad sistema tehničke zaštite (sistem napajanja električnom energijom, rasveta i sl.);

2) građevinski i slični zahtevi od značaja za pravilan i pouzdan rad sistema tehničke zaštite (nivelisanje terena, bezbednosni razmaci, uređenje okoline i sl.).

3.1.2 konsultant za sistem menadžmenta kvalitetom       „osoba  koja  pomaže  organizaciji  (3.2.1)  u  realizaciji  sistema  menadžmenta  kvalitetom  (3.4.3),

dajući savete ili informacije (3.8.2)

„3.2.1

organizacija“     osoba ili grupa ljudi koji imaju sopstvene funkcije sa odgovornostima, ovlašćenjima i međusobnim odnosima za ostvarivanje svojih ciljeva (3.7.1)

„3.2.2

kontekst organizacije“   „kombinacija internih i eksternih pitanja koja mogu da imaju uticaja na pristup organizacije (3.2.1)

razvijanju i ostvarivanju svojih ciljeva (3.7.1)NAPOMENA  1 uz termin:  Ciljevi  organizacije  mogu  da  se  odnose  na  njene  proizvode  (3.7.6)  i

usluge (3.7.7), investicije i ponašanje prema njenim zainteresovanim stranama (3.2.3).

NAPOMENA 2 uz termin:     Pojam konteksta organizacije je podjednako primenljiv na   neprofitne

organizacije (3.2.1) ili javne službe, kao i na one koje teže ka profitu.

NAPOMENA  3 uz termin: U engleskom jeziku, ovaj pojam se često imenuje drugim   terminima kao što su „poslovno okruženje”, „organizaciono okruženje” ili „ekosistem organizacije”.

NAPOMENA   4 uz termin: Razumevanje  infrastrukture  (3.5.2)  može  da  pomogne u definisanju konteksta organizacije.“

„3.2.3

zainteresovana strana

interesna strana

“             osoba ili organizacija (3.2.1) koja može da utiče, da bude pod uticajem, ili smatra da je pod uticajem odluke ili aktivnosti

„3.2.4

korisnik“             „osoba ili organizacija (3.2.1) koja bi mogla da primi ili prima proizvod (3.7.6) ili uslugu   (3.7.7)

koji su za tu osobu ili organizaciju predviđeni ili koje one zahtevaju“

„3.2.5

isporučilac“        organizacija (3.2.1) koja obezbeđuje proizvod (3.7.6) ili uslugu (3.7.7)

„3.2.7

DRP isporučilac“              isporučilac procesa rešavanja spora

„3.3.1

poboljšavanje“  aktivnost za unapređenje performansi (3.7.8)

„3.3.2

stalno poboljšavanje“    aktivnost koja se ponavlja radi unapređenja performansi (3.7.8)

„3.3.3

menadžment“   koordinirane aktivnosti za usmeravanje organizacije (3.2.1) i upravljanje njom

„3.3.4

menadžment kvalitetom“            menadžment (3.3.3) sa stanovišta kvaliteta (3.6.2)

„3.3.6

obezbeđenje kvaliteta“  „deo menadžmenta kvalitetom (3.3.4) usredsređen na pružanje poverenja u to da će zahtevi kvaliteta

(3.6.5) biti ispunjeni“

„3.3.7

upravljanje kvalitetom“ deo menadžmenta kvalitetom (3.3.4) usredsređen na ispunjavanje zahteva za kvalitet (3.6.5)

„3.3.8

poboljšavanje kvaliteta“ deo menadžmenta kvalitetom (3.3.4) usredsređen na povećavanje sposobnosti ispunjavanja zahteva za kvalitet (3.6.5)

„3.3.9

menadžment konfiguracijom“    koordinirane aktivnosti za usmeravanje i upravljanje konfiguracijom (3.10.6)

„3.3.11

aktivnost“          <menadžment projektom> najmanji identifikovani predmet rada u jednom projektu (3.4.2)

„3.4.1

proces“ skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji koristi ulazne elemente da bi se isporučio predviđeni rezultat

„3.4.2

projekat“            jedinstven proces (3.4.1) koji se sastoji od skupa koordiniranih aktivnosti kojima se upravlja, sa datumima početka i završetka, a koji se preduzima da bi se ostvario cilj (3.7.1) koji je usaglašen sa specifičnim zahtevima (3.6.4), uključujući ograničenja u pogledu vremena, troškova i resursa

„3.4.5

procedura“        „specificirani način izvršavanja neke aktivnosti ili procesa (3.4.1)

NAPOMENA 1 uz termin:     Procedure mogu da budu dokumentovane ili nedokumentovane.“

„3.4.6

obezbediti iz autsorsa“  „napraviti aranžman na osnovu koga eksterna organizacija (3.2.1) obavlja deo funkcije ili   procesa

(3.4.1) organizacije“

„3.4.7

ugovor“ obavezujući sporazum

„3.4.8

projektovanje i razvoj“  skup procesa (3.4.1) koji pretvara zahteve (3.6.4) za jedan predmet (3.6.1) u detaljnije zahteve za taj predmet

„3.5.1

sistem“ skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata

„3.5.2

infrastruktura“  sistem (3.5.1) postrojenja, opreme i usluga (3.7.7) potrebnih za realizaciju operativnih aktivnosti organizacije (3.2.1)

„3.5.3

sistem menadžmenta“  „skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata organizacije (3.2.1) za  uspostavljanje

politika (3.5.8) i ciljeva (3.7.1), kao i procesa (3.4.1) za ostvarivanje tih ciljeva“

„3.5.4

sistem menadžmenta kvalitetom“           deo sistem menadžmenta (3.5.3) u vezi sa kvalitetom (3.6.2)

„3.5.5

radna sredina“  skup uslova u kojima se obavlja rad

„3.5.8

politika“              namere i usmerenje organizacije (3.2.1), kako ih je zvanično izrazilo njeno najviše rukovodstvo (3.1.1)

„3.5.9

politika kvaliteta“            politika (3.5.8) koja se odnosi na kvalitet (3.6.2)

„3.5.10

vizija“    težnja ka tome šta organizacija (3.2.1) želi da postane, koju izražava najviše rukovodstvo (3.1.1)

„3.5.11

misija“  svrha postojanja organizacije (3.2.1), koju izražava najviše rukovodstvo

„3.5.12

strategija“          plan za postizanje dugoročnog ili sveobuhvatnog cilja (3.7.1).

„3.6.1 predmet

entitet stavka“  bilo šta što se može opaziti ili zamisliti

„3.6.2

kvalitet“              nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika (3.10.1) entiteta (3.6.1) ispunjava zahteve

„3.6.3

klasa“   kategorija ili rang dodeljeni različitim zahtevima (3.6.4) koji se odnose na predmet (3.6.1) koji ima istu funkcionalnu primenu

„3.6.4

zahtev“ potreba ili očekivanje koji su iskazani, opštepodrazumevani ili obavezujući

„3.6.9

neusaglašenost“             neispunjenost zahteva (3.6.4)

„3.6.10

nedostatak  defekt“        neusaglašenost (3.6.9) koja se odnosi na predviđeno ili specificirano korišćenje

„3.6.13

Sledljivost“         mogućnost da se prate istorijat, primena ili lokacija predmeta (3.6.1)

3.6.14 sigurnost funkcionisanja sposobnost da se nešto obavlja kao što se zahteva i kada se to zahteva

„3.6.15

inovacija“           novi ili izmenjeni predmet (3.6.1) kojim se ostvaruje ili preraspodeljuje vrednost

„3.7.1

cilj“        rezultat koji treba da se ostvari

„3.7.5

izlazni element“ rezultat procesa (3.4.1)

„3.7.6

proizvod“           „izlazni element (3.7.5) organizacije (3.2.1) koji može da se proizvede bez bilo kakve transakcije koja se obavlja između organizacije i korisnika (3.2.4)

NAPOMENA 3 uz termin: Hardver je materijalne prirode i njegova karakteristika (3.10.1) je da je njegova količina prebrojiva (npr. gume). Prerađeni materijali su materijalne prirode i njihova karakteristika je da je njihova količina kontinualna (npr. gorivo i bezalkoholno piće). Hardver i prerađeni materijali često se nazivaju dobrima. Softver se sastoji od informacija (3.8.2) bez obzira na medijum kojim se isporučuje (npr. računarski program, aplikacija mobilnog telefona, uputstva za upotrebu, sadržaj rečnika, autorsko pravo na muzičkoj kompoziciji, vozačka dozvola).“

„3.7.7

usluga“ „izlazni element (3.7.5) organizacije (3.2.1) sa najmanje jednom aktivnošću koja se obavezno obavlja između organizacije i korisnika (3.2.4)

NAPOMENA 3 uz termin:     Pružanje usluge može da obuhvati, na primer, sledeće:

– aktivnost koja se obavlja na materijalnom proizvodu (3.7.6) koji je isporučio korisnik (npr. automobil  koji treba popraviti);

– aktivnost koja se obavlja na nematerijalnom proizvodu koji je isporučio korisnik (npr. izjava o prihodu koja je potrebna da se pripremi povraćaj poreza);

– isporuka nematerijalnog proizvoda [npr. dostavljanje informacija (3.8.2) u kontekstu prenosa znanja];

– stvaranje ambijenta za korisnika (npr. u hotelima i restoranima). „

„3.7.8

performanse“   merljivi rezultat

„3.7.9

rizik“     efekat nesigurnosti

„3.7.10

efikasnost“        odnos između ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa

„3.7.11

efektivnost“       obim u kome su realizovane planirane aktivnosti i ostvareni planirani rezultati3.8.1

3.8.2  podatak   činjenice o predmetu (3.6.1)

3.8.3   informacije           podaci (3.8.1) koji sadrže značenje

objektivni dokaz              podaci (3.8.1) koji podržavaju postojanje ili istinitost nečega

„3.8.4

informacioni sistem“      “   mreža   komunikacionih   kanala   koja   se   koristi   u  okviru

organizacije (3.2.1)“

„3.8.5

dokument“        „informacije (3.8.2) i medijum na kojem se nalaze

PRIMER    Zapis (3.8.10), specifikacija (3.8.7), dokument procedure, crtež, izveštaj, standard.                                                                             NAPOMENA  1 uz termin: Medijum  može  biti  papirni,  magnetni,  elektronski  ili optički računarski disk, fotografska ili štamparska matrica, ili njihova kombinacija.“

„3.8.6

dokumentovane informacije“     informacije (3.8.2) za koje se od organizacije (3.2.1) zahteva da njima upravlja i da ih održava, kao i medijum na kojem se nalaze

„3.8.7

specifikacija“     „dokument (3.8.5) u kojem se navode zahtevi (3.5.4)

PRIMER: Poslovnik  o  kvalitetu  (3.8.8),  plan  kvaliteta  (3.8.9),  tehnički  crtež, dokument procedure, radno uputstvo.“

„3.8.8

poslovnik o kvalitetu“    specifikacija (3.8.7) za sistem menadžmenta kvalitetom (3.5.4) organizacije (3.2.1)

„3.8.9

plan kvaliteta“   specifikacija (3.8.7) procedura (3.4.5) i povezanih resursa koji treba da se primenjuju (kao i to kada i ko treba da ih primenjuje) za specifični predmet (3.6.1)

„3.8.10

zapis“   dokument (3.8.5) kojim se navode dobijeni rezultati ili se pružaju dokazi o izvršenim aktivnostima

verifikacija         potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza (3.8.3) da su ispunjeni specificirani zahtevi (3.6.4)

„3.8.13

validacija“          potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza (3.8.3) da su ispunjeni zahtevi (3.6.4) za specifično predviđeno korišćenje ili primenu

„3.9.2

zadovoljstvo korisnika“  mišljenje korisnika (3.2.4) o stepenu do kojeg su ispunjena njegova očekivanja

„3.9.3

prigovor“            izražavanje nezadovoljstva upućeno organizaciji (3.2.1), koje se odnosi na njene proizvode (3.7.6), usluge (3.7.7) ili sam proces (3.4.1) postupanja sa prigovorima, pri čemu se eksplicitno ili implicitno očekuje odgovor ili rešenje

„3.9.4

usluga za korisnika“        međusobno  delovanje  organizacije  (3.2.1)  i  korisnika  (3.2.4)  tokom  životnog  ciklusa  nekog proizvoda (3.7.6) ili usluge (3.7.7)3.9.6

spor      neslaganje koje potiče iz prigovora (3.9.3), podneto DRP isporučiocu

„3.10.1

karakteristika“  „osobina na osnovu koje se pravi razlika

NAPOMENA  3 uz termin: Postoje razne klase karakteristika, kao što su:

  1. a) fizičke (npr. mehaničke, električne, hemijske ili biološke karakteristike);
  2. b) čulne (npr. one koje se odnose na miris, dodir, ukus, vid, sluh);
  3. c) karakteristike ponašanja (npr. ljubaznost, poštenje, istinitost);
  4. d) vremenske (npr. tačnost, pouzdanost, raspoloživost, kontinuitet);

ergonomske (npr. psihološke karakteristike, ili one koje se odnose na bezbednost ljudi);

  1. e) funkcionalne (npr. najveća brzina aviona).
  2. f) funkcionalne (npr. najveća brzina aviona).“

„3.10.2

karakteristika kvaliteta“ svojstvena karakteristika (3.10.1) nekog predmeta (3.6.1) koja se odnosi na zahtev (3.6.4)

„3.10.4

kompetentnost“             sposobnost da se primene znanja i veštine radi ostvarivanja predviđenih rezultata

„3.11.2

preispitivanje“  određivanje (3.11.1) pogodnosti, adekvatnosti ili efektivnosti (3.7.11) predmeta (3.6.1) radi postizanja postavljenih ciljeva (3.7.1)

„3.11.3

praćenje“           određivanje (3.11.1) statusa sistema (3.5.1), procesa (3.4.1), proizvoda (3.7.6), usluge (3.7.7) ili neke aktivnosti

„3.11.7

kontrolisanje“   određivanje (3.11.1) usaglašenosti (3.6.11) prema specificiranim zahtevima (3.6.4)

„3.11.8

ispitivanje“         određivanje (3.11.1) prema zahtevima (3.6.4) za specifično predviđeno korišćenje ili primenu

„3.12.1

preventivna mera“         mera za otklanjanje uzroka potencijalne neusaglašenosti ili druge potencijalne neželjene  situacije

„3.12.2

korektivna mera“            mera za otklanjanje uzroka neusaglašenosti i sprečavanje njenog ponavljanja

„3.12.3

korekcija“           mera za otklanjanje otkrivene neusaglašenosti (3.6.9)

„3.12.5

koncesija“          dozvola da se koristi ili pusti (3.12.7) proizvod (3.7.6) ili usluga (3.7.7) koji nisu usaglašeni sa specificiranim zahtevima (3.6.4).

„3.12.8

dorada“              mera preduzeta sa namerom da se neusaglašeni (3.6.9) proizvod (3.7.6) ili usluga (3.7.7) učine usaglašenim sa zahtevima (3.6.4)

popravka            mera sprovedena na neusaglašenom (3.6.9) proizvodu (3.7.6) ili usluzi (3.7.7) da bi se učinili prihvatljivim za predviđeno korišćenje

„3.12.10

škartiranje“        mera sprovedena na neusaglašenom (3.6.9) proizvodu (3.7.6) ili usluzi (3.7.7) da bi se sprečilo njihovo prvobitno predviđeno korišćenje

„3.13.1

provera“             sistematičan, nezavisan i dokumentovan proces (3.4.1) za dobijanje objektivnih dokaza (3.8.3) i njegovo objektivno vrednovanje da bi se utvrdio obim u kome su ispunjeni kriterijumi provere predmet i područje provere obim i granice provere (3.13.1)

„3.13.6

plan provere“    opis aktivnosti i raspored rada tokom provere (3.13.1) [Izvor: ISO 19011:2011, 3.15]

„3.13.7

kriterijumi provere“       ono što predstavlja činjenicu.

„3.13.8

dokaz provere“ zapisi, izjave o činjenicama ili druge informacije koje su relevantne za kriterijume provere (3.13.7) i koje se mogu verifikovati

„3.13.9

nalazi provere“ rezultati vrednovanja prikupljenih dokaza provere (3.13.8) u odnosu na kriterijume provere (3.13.7)

„3.13.10

zaključak provere“          ishod provere (3.13.1) posle razmatranja ciljeva provere i svih nalaza provere (3.13.9)

„3.13.13

pratilac“               osoba koju  je imenovala proveravana  organizacija (3.13.12)  da pomaže  timu za  proveru

„3.13.14

tim za proveru“ jedna ili više osoba koje sprovode proveru (3.13.1), koje potpomažu, po potrebi, tehnički eksperti

„3.13.15

proveravač“       osoba koja sprovodi proveru

„3.13.17

posmatrač“        osoba koja je pridružena timu za proveru (3.13.14), ali nema ulogu proveravača

Kontrolni centar              lokacija sa koje se sprovodi dvadesetčetvoročasovno praćenje rada STZ u svim objektima u kojima je instaliran sistem i preduzimanje  pravovremenih mera u cilju smanjenja posledica na najmanju moguću meru.

Call centar          Organizovani proces koji služi za prijem i obradu zahteva korisnika

Radna nedelja   traje, po pravilu, pet radnih dana

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine

Raspored radnog vremena          Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac po pravilu, pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. U slučaju iz stava 3.  Člana 56, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad. Član 57 Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.

Preraspodela radnog vremena   – Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom čl 58. Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. Člana 57, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada

Noćni rad           – Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost

Neplaćeno odsustvo      – Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno

Zarada  – Pod zaradom u smislu čl. 104 stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade osim primanja iz člana 14(učešće u dobiti), člana 42. stav 3. tač. 4) i 5) (korišćenje sredstva zaposlenog I naknada drugih troškova I način njihovog utvrđivanja) Zarada, člana 118. tač. 1–4) (za prvoz, za vreme na službenom putu, smeštaj I ishrana na terenu), člana 119 (otpremnina, pogrebne usluge, povreda na radu), člana 120. tačka 1)(jubilarna nagrada I solrdarna pomoć) i člana 158 (kolektivni ugovor prethodnog I sledbenikovog poslodavca). ovog zakona.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu         sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta

Radni učinak      određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama

Osnovicu za obračun uvećane zarade      čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.  Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Minimalna zarada           određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.Osnovica za obračun uvećane zarade iz prethodnog stava  je minimalna zarada zaposlenog.

Minimalna cena rada     utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine

Druga primanja po članu 119 (otpremnina, povreda na radu i profesionalno oboljenje, pogrebni troškovi u slučaju smrti)

Pod prosečnom zaradom             za otpremninu smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Osnovica            – zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (za rad na dan državnog praznika1,1, rad noću1,26, prekovremeni rad 1,26, minuli rad 0,04)

Minuli rad          po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca –najmanje – 0,4% od osnovice