{"id":3513,"date":"2020-06-08T20:39:09","date_gmt":"2020-06-08T18:39:09","guid":{"rendered":"https:\/\/ws.co.rs\/nema-postavljanja-kamera-bez-procene-rizika\/"},"modified":"2020-06-08T20:39:09","modified_gmt":"2020-06-08T18:39:09","slug":"nema-postavljanja-kamera-bez-procene-rizika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/nema-postavljanja-kamera-bez-procene-rizika\/","title":{"rendered":"Nema postavljanja kamera bez procene rizika"},"content":{"rendered":"
\n

Novi Zakon o privatnom obezbe\u0111enju i podzakonski akti koji ga prate, doneli su mnogobrojne novine na srpsko tr\u017ei\u0161te. Jedna od njih jeste i obaveza procene rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja, koju objekti poput velikih tr\u017enih centara, autobuskih stanica, fabrika, sportskih dvorana i hala, ali i objekata vodoprivrede, energetike i saobra\u0107aja, moraju da izrade najkasnije do sredine decembra 2017.<\/p>\n

Bez tog dokumenta, koji \u0107e im, kako ka\u017eu stru\u010dnjaci, zna\u010diti kako na polju bezbednosti, tako i da ne tro\u0161e novac neracionalno, pravna lica rizikuju da plate kaznu i do pola miliona dinara.<\/p>\n

Vlada Srbije donela je, naime, polovinom decembra pro\u0161le godine Uredbu o bli\u017eim kriterijumima za odre\u0111ivanje obavezno obezbe\u0111nih objekata i na\u010dinu vr\u0161enja njihove za\u0161tite, na osnovu Zakona o privatnom obezbe\u0111enju. Uredbom je propisano na koji na\u010din objekti moraju da budu za\u0161ti\u0107eni i dat je rok od godinu za usagla\u0161avanje sa njenim odredbama. Taj rok isti\u010de 15. decembra ove godine.<\/p>\n

\u0160ta su obavezno obezbe\u0111eni objekti?<\/h3>\n

Kako je navedeno u \u010dlanu 2 ove uredbe, obavezno obezbe\u0111ni jesu objekti: 1 \u2013 energetike, saobra\u0107aja, vodoprivrede, industrije i za\u0161tite \u017eivotne sredine; 2 \u2013 oni koji su zakonom, posebnim propisom ili odlukom odre\u0111eni kao objekti od posebnog zna\u010daja za odbranu zemlje; 3 \u2013 oni koji su odre\u0111eni kao objekti od strate\u0161kog ili posebnog zna\u010daja; 4 \u2013 objekti grada (jedinice lokalne samouprave); 5 \u2013 dvorane, hale i drugi objekti namenjeni za okupljanje gra\u0111ana kapaciteta vi\u0161e od 5.000 mesta; 6 \u2013 otvoreni objekti i stadioni kapaciteta sme\u0161taja 20.000 gra\u0111ana i vi\u0161e; 7 \u2013 tr\u017eni centri otvorenog i zatvorenog tipa povr\u0161ine od 10.000 m2 i vi\u0161e; 8 \u2013 autobuske i \u017eelezni\u010dke stanice u gradovima sa vi\u0161e od 50.000 stanovnika.<\/p>\n

Za svaki od ovih objekata, a ima ih na stotine, predvi\u0111ene su mere fizi\u010dke, tehi\u010dke i fizi\u010dko-tehni\u010dke za\u0161tite. Prvi korak u primeni ovih mera jeste procena rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja, podse\u0107a u razgovoru za eKapiju Slobodan Maksimovi\u0107, predsednik Grupacije za tehni\u010dku za\u0161titu Udru\u017eenja za privatno obezbe\u0111enje Privredne komore Srbije.<\/p>\n

Poslovima procene rizika, projektovanja i planiranja mogu po Zakonu o privatnom obezbe\u0111enju da se bave isklju\u010divo kompanije sa licencom Ministarstva unutra\u0161njih poslova, podse\u0107a Maksimovi\u0107.
\nOn dodaje i da je va\u017eno ista\u0107i razliku \u2013 procena rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja ne potpada pod isti zakon i nije isti pojam kao i procena rizika u bezbednosti za\u0161tite na radu.<\/p>\n

\u2013 Svakom pravnom licu kome pripadaju obavezno obezbe\u0111eni objekti zapre\u0107ena je kazna od 50.000 do 500.000 dinara, kako se precizira u \u010dlanu 6 Uredbe, ukoliko posle 15. decembra ove godine ne budu imali ure\u0111enu procenu rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja.<\/p>\n

Maksimovi\u0107 dodaje da je ista kazna zapre\u0107ena i u slu\u010daju da pravno lice ne izvr\u0161i periodi\u010dno a\u017euriranje elaborata o proceni rizika (Uredbom je predvi\u0111eno periodi\u010dno a\u017euriranje u skladu sa promenom unutra\u0161njih i spoljnih uslova kojima se menja nivo rizika, a najmanje jednom u tri godine), zatim u slu\u010daju da pravno lice nije odredilo lice za sprovo\u0111enje organazionih mera za\u0161tite u objektu i ako nije preduzelo mere za\u0161tite objekta.
\nProcena rizika donosi i u\u0161tede<\/p>\n

Ipak, procena rizika nije puka zakonska obaveza, odnosno papir \u010dija je uloga da pravno lice kome pripada obavezno obezbe\u0111eni objekat ne bude ka\u017enjeno.<\/p>\n

\u2013 Taj dokument ima pre svega preventivnu ulogu, odnosno u njemu su sadr\u017eani svi potencijalni rizici i opasnosti, ali i niz mera \u010dija primena \u0107e u najve\u0107em mogu\u0107em stepenu umanjiti posledice vanredne situacije ili \u0161tetnog doga\u0111aja. Te mere su izrada plana za\u0161tite, izrada projekta i na kraju izvo\u0111enje sistema \u2013 zaklju\u010duje Slobodan Maksimovi\u0107.<\/p>\n

Da \u0107e ovakvo procenjivanje rizika, po unapred utvr\u0111enoj metodologiji jednakoj za sve, doneti benfite, potvr\u0111uje i dr Zoran Kekovi\u0107, profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu. Rizik se ne mo\u017ee isklju\u010diti, ali se mo\u017ee smanjiti, a procena je prvi korak na tom putu, poja\u0161njava on.<\/p>\n

Standard koji je usvojen nije rezultat samo na\u0161eg, ve\u0107 i me\u0111unarodnog iskustva, koje je, kako ka\u017ee sagovornik na\u0161eg portala, prilago\u0111eno Srbiji. Do sada su procene rizika vr\u0161ene ili bez jedinstvenog standarda, \u201eod slu\u010daja do slu\u010daja\u201c, ili uop\u0161te nisu ni vr\u0161ene, ve\u0107 se odmah i\u0161lo na sprovo\u0111enje mera za\u0161tite, dodaje profesor Kekovi\u0107.<\/p>\n

\u2013 Nova pravila zna\u010di\u0107e i na ekonomskom planu. Ne\u0107e biti potrebe da se objekat \u0161titi od nekih malo verovatnih pretnji, da se kupuje vi\u0161e tehni\u010dke opreme nego \u0161to je potrebno, da se anga\u017euje vi\u0161e radnika itd. Jednostavno, za\u0161to ulagati previ\u0161e, ako to nije potrebno, ako se i sa manjom investicijom posti\u017eu rezultati?<\/p>\n

Privreda \u0107e tako, do kraja ove godine, morati da se u potpunosti usaglasi sa novim zakonom. To va\u017ei kako za investitore tako i za pru\u017eaoce usluga. Sve nove obaveze, uslovi\u0107e podizanje standarda, kako u zapo\u0161ljavanju, tako i u funkcionisanju preduze\u0107a koja se bave ovom delatno\u0161\u0107u, rekao je nedavno u razgovoru za na\u0161 portal i Mladen Raoni\u0107, direktor razvoja Protecta Grupe.
\nObaveza i za banke<\/p>\n

Procena rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja obavezna je i za banke i druge finansijske institucije. Konkretno, Uredbom o tehni\u010dkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehni\u010dke za\u0161tite u bankama i drugim finansijskim organizacijama, navodi se da se tehni\u010dka za\u0161tita sprovodi na osnovu akta o proceni rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja. Taj akt se a\u017eurira periodi\u010dno u skladu sa promenom unutra\u0161njih i spoljnih uslova kojima se menja nivo rizika, najmanje jednom u tri godine. Ipak, bankama je dat rok da se prilagode novim propisima do kraja slede\u0107e godine, poja\u0161njava Slobodan Maksimovi\u0107, predsednik Grupacije za tehni\u010dku za\u0161titu Udru\u017eenja za privatno obezbe\u0111enje Privredne komore Srbije.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Izvor: republika.rs<\/h3>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novi Zakon o privatnom obezbe\u0111enju i podzakonski akti koji ga prate, doneli su mnogobrojne novine na srpsko tr\u017ei\u0161te. Jedna od njih jeste i obaveza procene rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja, koju objekti poput velikih tr\u017enih centara, autobuskih stanica, fabrika, sportskih dvorana i hala, ali i objekata vodoprivrede, energetike i saobra\u0107aja, moraju da izrade […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2732,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[],"class_list":["post-3513","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-unkategorisiert"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3513"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3513\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2732"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ws.co.rs\/de\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}